Vi ste ovde: Početna > Mi o sebi > Beseda na Gori

Ne jadikujte za svojim mrtvima


10. A tako da činite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete, jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne činite kao oni koji pred ljudima tuguju i jauču i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su sve duše u ruci Božjoj, i koji su činili dobro počivaće sa precima svojim u krilu Večnoga.
11. Radije se molite za mir njihov i za njihovo uspenje i mislite na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih pripremio Večni, i da će za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite zlovoljni kao oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11)

 

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Ko oplakuje mrtve, taj je još daleko od večnog života, jer on smrt vidi kao kraj života. On još nije postigao uskrsnuće u Meni, Hristu. On pripada duhovno mrtvima.
Ne jadikujte za svojim mrtvima! Jer ko oplakuje gubitak jednog čoveka, taj ne misli na dobitak duše, koja će - ukoliko je živela u Meni, Hristu - ući u viša područja svesti života. Jer ako je njihov život na Zemlji bio u Bogu, onda će i u nekom drugom obliku postojanja biti u Bogu.

Shvatite: ono prolazno, život u telu, nije i život duše. Duša je prihvatila telo samo za jedan kratak period života, da bi u zemaljskom očistila i otplatila ono što je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija. Zemlja se može smatrati samo usputnom stanicom na kojoj duše u zemaljskom ruhu mogu za kratko vreme da očiste ono što ne mogu da savladaju tako brzo sa one strane velova svesti - koji se još zovu i zidovi magle.

Kad neka duša napusti svoje zemaljsko telo, onda čovek oplakuje samo to ruho duše, i ne misleći pritom na dušu koja je tom ruhu umakla.

Svetlu dušu će nakon odlaganja njenog zemaljskog tela voditi svetla, čoveku nevidljiva bića, u onu ravan svesti koja odgovara mislima i životu čoveka u kome je ta duša bila otelovljena.

Shvatite: svaka duša koja napusti telo odlazi još neko vreme ljudima sa kojima je kao čovek živela zajedno. Ako pritom sazna da njeni nekadašnji zemaljski rođaci žale za njenim zemaljskim omotačem, onda je to za tu dušu veoma bolno. Duša koja je još blizu Zemlji, veoma dobro shvata zbog čega njeni rođaci oplakuju samo njen ljudski omotač i zašto se ti koji je žale ne obaziru na nju kao dušu. Duša koja to sazna oseti pritom svoj prvi dubok bol nakon odlaganja fizičkog tela; jer shvata zbog čega čovek tuguje i zbog čega se ne seća nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i mnoge sebične misli svojih bivših zemaljskih rođaka. Ali im ne može skrenuti pažnju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne čuju ono što ona kaže i ne vide ono što ona vidi. A duša vidi mnogo toga.

Podstaći ću vas na razmišljanje: da li jadikujete kada zmija menja košuljicu, kad za sobom ostavlja svoju kožu i gmiže dalje?

Slično je i sa dušom. Ona napušta svoje raspadljivo telo, svoj omotač, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omotača, a ne sećate se te duše! Ko pak misli na dušu, on će zahvaljivati Bogu što je tu dušu pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj život u zemaljskom ruhu provela u Bogu i tako Mu se približila. Mislite na to da je odlaganje tela za jednu svetlu dušu dobitak.

I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka čoveka, onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog čoveka ni do te duše. Vi mislite samo na sebe same. Duša koja to registruje, shvata da nije bila voljena nesebično, i da je možda bila tu samo da bi je njeni bližnji iskoristili.

Mnoge duše spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom ruhu, njihovi zemaljski rođaci i poznanici živeli kroz njih. To znači da se one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da prožive osobenosti svog bića, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali ono što je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih duša vide šta su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vraćaju u zemaljski život. Kroz velove svesti, one se ponovo vraćaju na Zemlju i kao duše ponovo se zadržavaju među onima koji su kroz njih živeli. Druge, opet, traže da na Zemlji prožive ono što kao ljudi nisu mogle da razviju.

Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari - kao što su posed, bogatstvo i moć - njihove će se duše opet vraćati na Zemlju i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se duše ponovo utelovljuju. Ako npr. neka duša shvati da je zbog grehova kao lancima vezana za svoje rođake, ona će se onda često predavati sudbini i popuštati želji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom željom, ona će najpre živeti u onoj ravni svesti koja odgovara njenom duševnom stanju i tamo će dobijati poduke. Biće joj, između ostalog, predočeni i razlozi "za" ili "protiv" novog otelovljenja. U otelovljenje će krenuti kada zvezde u kojima je memorisano njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski put - pokažu put do materije i kad na Zemlji bude rođeno zemaljsko telo koje odgovara njenom duševnom stanju svesti. Pri rođenju ona onda ulazi u ovaj ljudski omotač.

Muškarac koji je to telo začeo i žena u kojoj se embrion razvijao, privukli su onu dušu sa kojom imaju još nešto zajedno da očiste - ili da bi zajedno sa njom koračale putem Gospodnjim u nesebičnom služenju bližnjima.

Čovek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego pre svega na biće otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju Božju i da ne dozvoli da mu drugi nameću svoju volju.

Shvatite da i kad kažete: "Ispunjavam volju svog bližnjeg da bih očuvao spoljašnji mir", vi sprečavate svoju dušu, a i dušu svog bližnjeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje. Vi sprečavate sebe i svog bližnjeg u ispunjavanju zadataka koje su vaše duše donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se očiste i oslobode tereta greha koji je eventualno donet u ovo otelovljenje još iz ranijih inkarnacija. Ko dopusti da njegov bližnji utiče na njega, ko dakle čini ono što drugi kažu iako shvata da to nije njegov put, kroz toga će živeti drugi a on sam živeće mimo svog pravog zemaljskog života. On ne koristi dane; a njega koriste oni kojima je poslušan i zbog toga neće spoznati svoj put kao čoveka na ovoj Zemlji.

Ko vezuje svoje bližnje, namećući im svoju volju, može se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bližnjih. On ne poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje žrtve - i obrnuto: žrtva koja dopušta da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih života, bilo u zemaljskom ruhu ili kao duše u onostranim područjima, njih dvoje će opet biti dovedeno jedno drugom - i to će se ponavljati toliko puta i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste.

Kad se dvoje vežu jedno za drugo - svejedno da li je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili i moraće sve zajedno da očiste, kako bi se između njih ponovo mogli uspostaviti ljubav i jedinstvo.

Niko ne može reći: "Nisam ništa znao o zakonima života." Kažem vam: Mojsije vam je doneo izvode iz večnih zakona, Deset zapovesti. I ako se njih držite, nećete se vezivati jedni za druge, nego ćete jedni sa drugima živeti u miru.

Shvatite: samo ljubav i međusobno jedinstvo pokazuju dušama i ljudima puteve ka višem životu.

Bog, večno Dobri, pruža Svoju ruku svakoj duši i svakom čoveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski život. On poštuje dane i u stanju je i da ih živi prema zapovestima, tako što čisti ono što mu dan pokaže. On će se jednom kao duša kretati u Bogu i počivati u Bogu sa svima onima koji su i sami koristili svoje zemaljsko postojanje, tako što su iz dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono što bi im dan doneo i na šta bi im ukazao - radost ili patnju.

I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim omotačem koji je vaš bližnji odložio, već se u Duhu radujete što je ta duša u zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni život i što se pripremila za njega, onda ćete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bližnjeg. Vi ćete toj duši, koja je sada bliže Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona išla dalje ka višim ravnima i sve više se sjedinjavala sa Bogom.

Duša oseća radost i patnju svojih rođaka. Duše koje su napustile svoje telo i počinule u Meni, Hristu, osećaju se povezane preko Mene, Hrista, sa svima koji su još u zemaljskom ruhu. Radost duše što je se njeni rođaci s ljubavlju sećaju ispunjava tu dušu snagom.

Shvatite: nesebične molitve ispunjene ljubavlju daju duši koja luta moć i snagu na njenom putu ka božanskom. U vašim nesebičnim molitvama ona će osetiti povezanost i primaće sve više snage. Tako će se ona brže oslobađati onog ljudskog koje još prijanja za nju i tako se osloboditi za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za život. Velika je Božja plata za svaku dušu koja se ozbiljno trudi da ispunjava volju Božju.

Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori o svom verovanju, a ne živi ono u šta tobože veruje. Na kraju krajeva, čovek koji stalno sumnja ne veruje u ono za šta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija beznađe.


                                         napred  / nazad  /  nazad na Sadržaj

Beseda na Gori - saznajte vise o knjiziKnjiga "Beseda na Gori"

Kao Isus iz Nazareta - Hrist nam je dao Besedu na Gori i On je danas objašnjava i produbljuje preko Svoje proročke reči u Svome velikom delu objave: "Ovo je Moja reč, Alfa i Omega, Jevanđelje Isusovo- Hristova objava koju su upoznali svi istinski hrišćani u celom svetu"

Ovaj tekst je dostupan i kao knjiga "Beseda na Gori".
Knjiga se može naručiti od Izdavačke kuće Reč.

 

© 2014 Univerzalni život • E-mail: info@univerzalni-zivot.orgImpresum