Universelles Leben - Druga zapovest

U Luterovoj Bibliji Druga Zapovest glasi: "Ne zloupotrebljavaj ime Gospoda Boga svoga, jer Gospod neće ostaviti nekažnjenim onog ko Njegovo ime zloupotrebljava."

Mi prahrišćani pod zloupotrebom imena Božjeg smatramo to što se ljudi, koji poznaju zapovesti Božje i Hristovo učenje kojem su rekli da ne pridržavaju; koji čak druge upozoravaju i Zapovesti poučavaju, a sami sasvim drugačije rade.

Zloupotreba nije samo kada Njegovim imenom psujemo, ili se kunemo, već i onda kada ne razmišljajući uzimamo u ista ime večno Svetog, na primer "O, Bože!" Ili, kada pozdrave, kao, "Pomoz Bog!" ili "Bog za pozdrav!" upotrebljavamo, ne obraćajući pažnju na to što kažemo, ne izgovarajući ih svesno.

U mnogim razgovorima koristimo reč "Bog", ali šta mislimo pri tome? Često ne razmišljamo ni o čemu, to su samo prazne reči. Ipak, sve je energija. Iz toga proizilazi: odgovorni smo za svaku izgovorenu reč. Tako je poučavao proročki Duh, Hrist; Tako stoji i u Bibliji. Mi treba, dakle, Drugu Zapovest da ispunimo tako što ćemo paziti o čemu razmišljamo dok izgovaramo reč "Bog".

Često kažemo: "Hvala Bogu da mi se ovo ili ono nije dogodilo!" Mi možemo da izgovorimo reči: "Hvala Bogu", ali da li smo Bogu zaista zahvalni. Najčešće to nije ništa drugo do izraz koji mnogi upotrebljavaju, ali retko kad uzimaju tu situaciju za povod da razmisle o sebi, o tome šta misle i kako žive, o svojoj setvi i eventualno očekivanoj žetvi, o Bogu i Njegovim Zapovestima.

Ako u takvoj situaciji zastanemo i zapitamo se kako je došlo do toga da sa olakšanjem kažemo: "Hvala Bogu", onda to sigurno ima nešto da nam kaže. Ako se prepoznamo u onome što nas pokreće u osećajima, onda ćemo naučiti da se Bogu od srca zahvalimo. Istovremeno se trudimo da te greške, te grehove koje smo spoznali i sa Hristom očistili, više ne činimo. To je aktivna zahvalnost Bogu, našem Ocu, i Hristu, našem Spasitelju.

Mi prahrišćani poznajemo pozdrav mira, i navikli smo u međuvremenu da o tome razmišljamo. Izgovorimo li reč "Mir", pošaljemo li je kao pozdrav svom bližnjem onda bi trebalo i svakodnevno da se trudimo da sa svojim bližnjima živimo u miru. Potcenjujemo li svog bližnjeg, zavidimo li mu na ovom ili onom, ili ga pak mrzimo a zaželimo mu mir, onda se mi podsmevamo Bogu, To je zloupotreba svetog imena.

Božje se ime, mnogo češće nego što se to pretpostavlja, teško zloupotrebljava jer mnogi varaju i sebe i druge u vezi pravog motiva svog delovanja i svoje neaktivnosti. Mi zloupotrebljavamo ime Božje kada na primer pristupimo nekoj verskoj zajednici sa namerom da postignemo nešto za sebe, ako, na primer, položajem u nekoj zajednici želimo da sebi osiguramo visok životni standard, ugled i bezbrižan život. Slično važi i ako delujemo u crkvenom savetu da bismo od ljudi te zajednice bili poštovani, da bismo bili "neko." Ukoliko se ispred imena političke partije stavi oznaka "hrišćanska", da bi se time stvorilo uverenje da se ovde živi po zapovestima Božjim, ili da su ti ljudi Hristovi sledbenici, onda je to zloupotreba Njegovog imena; ukoliko se ime Gospoda koristi kao reklama, iako ljudi ne žive i ne streme ka onome što zahtevaju Zapovesti i Beseda na Gori. Tako se ljudi zaslepljuju i dovode u zabludu.

Ko želi da proveri da li je reč "hrišćanski" upotrebljena samo kao plašt ili farsa, ili se zaista teži hrišćanskim ciljevima, neka gleda plodove kao znak raspoznavanja koji nam je Isus u Besedi na Gori preporučio: "Prepoznaćete ih po plodovima njihovim." Kao merilo pomažu i Deset Zapovesti. Neka proveri da li neka grupa, zajednica ili partija zagovara Zapovest: "Ne ubij" ili se zalaže za to da drugi ljudi, u ratu npr. ne smeju biti ubijeni?

Trebalo bi da budemo svesni da su ljudi, koji ovakvu jednu zajednicu ili partiju potpomažu, tako što je biraju ili plaćaju članarinu, podjednako odgovorni i učestvuju u zloupotrebi Božjeg imena. Svako je pred Bogom odgovoran za ono što zastupa ili za ono čemu pripada. Ko za nepravdu zna, a ćuti, takođe je sukrivac. U Drugoj Zapovesti kaže se: "...jer Gospod neće nekažnjenog ostaviti koji Njegovo ime zloupotrebljava". Hrist, Proročki Duh, učio nas je da nas za ono što činimo ne kažnjava Bog, već da mi sami sebe kažnjavamo, po zakonu: "što čovek seje, to će i žeti." Ne seje Bog, beć mi sami, i ono što mi sejemo, to ćemo i žeti. Mi ćemo osetiti posledice našeg delovanja i naše neaktivnosti, jer svako je odgovoran za sebe samog. Bog neće dići grešnika u nebo, već će mu ukazati na njegovu grešku, da bi je očistio i da više ne greši.

Ovo se ne može naći u doslovnom prevodu u evangelističko-katoličkoj zajedničkoj Bibliji, jer tamo stoji: "Ne zloupotrebljavaj ime Gospoda Boga svoga, jer Gospod će svakog kazniti koji to čini." Vidimo da bi bilo dobro da zapovesti pre svega ispunjavamo, umesto da sudimo i Boga predstavljamo kao Boga koji kažnjava. On dopušta da grešimo, jer nam je dao slobodnu volju. S obzirom da On to, kao posledicu slobodne volje, dopušta, neće nas zbog toga kažnjavati. Mi sami sebe kažnjavamo.

Treba da shvatimo smisao reči, a takođe i smisao Zapovesti. Bibliju možemo ispravno razumeti samo ako korak po korak ostvarujemo Zapovesti; u protivnom, pripisujemo Bogu da On kažnjava. Isus nam je približio Oca ljubavi. To je bilo neophodno jer u Starom Zavetu se stalno govori o Bogu koji kažnjava. Bogatstvo reči onog vremena razvilo se iz mnogoboštva. Zbog toga je Stari Zavet, kome pripadaju ovih Deset Zapovesti, prožet iskazima verovanja u mnogo bogova, koji kažnjavaju, i od tog mnogoboštva je dosta preneto i u verovanje u jednog Boga.

Trebalo bi svesno da se zapitamo: "Verujemo li u Boga koji kažnjava, dakle, u Stari Zavet ili verujemo u Boga ljubavi, kojega nam je približio Isus, Hrist. U Novom Zavetu takođe stoji: "Ono što seješ, to ćeš i žeti." Ukoliko verujemo u Boga koji kažnjava, onda negiramo ovu zakonitost, setvu i žetvu, kroz koju konačno preko samospoznaje i čišćenja grešnoga posredno bivamo vođeni. Mi smo hrišćani i treba da se odlučimo: Ili verujemo u Boga koji kažnjava ili u Boga ljubavi i milosrđa; u Boga koji pomiruje, oprašta, u Boga koji nam je iz svoje ljubavi poslao Svoga Sina, Isusa, Hrista.

"Deset Božjih zapovesti"

Slovo će oživeti tek kada čovek počne da ispunjava Zapovesti. Na taj način on postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i života. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u duhu ljubavi spoznaće sveobuhvatni Zakon i tako naći istinu, koja je u unutarnjem čovekove duše.Iz knjige "Ovo je Moja Reč"

Ovaj tekst je dostupan i kao knjiga "Deset Božjih zapovesti". Knjiga se može naručiti od Izdavačke kuće Reč.