Vi ste ovde: Početna > Proroštvo > Publikacije > Brošure »Prorok« > »Prorok« br. 3

Položaj žene u zajednici



Ova brošura je besplatna!

Možete je naručiti direktno od izdavača
u našoj On-Line Knjižari

Pitanje Hristovog prijatelja:

28.05.1996. god. Pročitao sam u “Suddeutschen Zeitung” da je jedna tridesetrogodišnja žena teolog iz Bona, i njena če­trdesetosmogodišnja koleginica posvećene u sveštenice sta­rokatoličke crkve. Kada sam o tome razmišljao, setio sam se “Passauer neue Presse” od 25.02.1995. u kojima se sao­pštava da je u evangelističkoj crkvi, postavljena prva žena, biskup. Moguće je, da su u evangelističkim zemaljskim crkva­ma, postavljene i druge žene, biskupi. Svejedno, ako postoje jedna ili više žena biskupa u evangelističkoj crkvi, ili jedna ili više sveštenica kod starokatolika, postavlja se pitanje: Da li je u današnje vreme Pavle prevaziđen sa svojim Pavlovim po­slanicama u Bibliji? Ako jeste, to bi onda bile samo reči čoveka, a ne date od Boga. Ili je Pavle, u božanski inspi­risanim poslanicama, dopustio da utiču njegove predrasude u odnosu na žene, kada u 1. poslanici Korinćanima 14, 34, 35 piše sledeće: “Kao što je uobičajeno u svim zajednicama svetih, žene treba da ćute na sastancima; jer njima nije dopušteno da govore. Nego one treba da se podčine, kao što to zakon nalaže. Ako li žele nešto da znaju, neka kod kuće pitaju svoje muževe, jer ne pristoji ženi da govori pred zajednicom.”

Ili je Bog postao Duh vremena, koji danas govori na jedan način, a sutra na drugi, i koji se juče objavio preko Pavla pro­tiv žena u zajednici, a danas o tome ponovo misli drugačije, dakle koji je u sadašnjem vremenu za govor žena u zaje­dnici? Da li su evangelistička crkva i starokatolici postali ne­verni Bogu? Ili su postali neverni Pavlu? Ili su izdali oba: Boga i Pavla?

Svejedno kako je: ako je Pavlova izjava tačana, i ako dolazi od Boga, onda su obe crkve izdale Boga i Pavla. Tada obe crkve onda rade protiv uputstava Pavla, koje nedvosmisleno glase: ”Kao što je uobičajeno u svim svetim zajednicama, na sastancima žene treba da ćute; njima nije dozvoljeno da govore. One treba da se podčine kao što i zakon traži. Ako hoće nešto da saznaju neka pitaju svoje muževe kod kuće, jer ne pristoji jednoj ženi, da govori pred zajednicom.” Šta kaže glas srca večne istine o svemu tome?

Odgovor proroka:

Institucije crkve i mnogi reformatori crkava, upravljaju se pre­ma rečima Biblije, koja kao što je poznato, predstavlja izbor iz nebrojenih apokrifnih spisa, i u koju su, kao što je, takođe poznato, na mnogo mesta, mnogi obrađivači interpretirali svoju svest.

Prema ovom skupu reči, tekstu, koji se u celini naziva Biblija, Hijeronimus, ovlašćeni korektor konačne verzije pisao je Papi: ”Ti me primoravaš da od jednog starog dela stvorim novo…, pitam se da li će se naći bar jedan…, koji me neće…, na sav glas prekorevati kao krivotvorca i falsifikatora religije, jer sam pokazao smelost da ponešto … dodam, izmenim ili poboljšam?”

U teologiji je uobičajeno da se studira Biblija Hijeronimusa. Šta studenti teologije hoće pri tome da saznaju, ja ne znam, jer se Bog ne može proučavati. Hrist nije oživotvorio teologiju, već nam je preporučio da Njega sledimo. U Hristovo vreme, Njegovi sledbenici bili su manje intelektualci, nego ljudi iz svih slojeva naroda - Njegovi Apostoli, učenici i učenice.

Preko Hristovih usana nikada nijedna reč nije prešla protiv žena. Hristove učenice su bile ravnopravne sa učenicima. Hrist nije pravio nikakvu razliku, svejedno da li je muškarac, ili že­na, oboje su mogli da govore sa Njim, i On ih je sve učio je­vanđelju ljubavi. On je upućivao svoje sledbenike i sledbenice da se pridržavaju zapovedi, dakle, istinskog izvršavanja uče­nja, da bi to zatim nosili u svet svim ljudima otvorenog srca.

U knjizi “Ovo je Moja reč” na str. 705 stoji napisano:

1. Hrist je došao do jednog bunara blizu Vitanije, oko kojeg je raslo dvanaest palmi, i tu je On često dolazio sa učenicima Svojim da bi ih upućivao u tajne Carstva Božjeg. I sedeo je tako u senci drveća, a sa Njim i Njegovi učenici.

2. I jedan od njih reče: “Gospode, davno je još napisano da Elohim stvori čoveka po Svojoj slici i prilici, i da ga stvori muškarcem i ženom. Kako to da Ti onda kažeš da je Bog jedno?” A, Isus im odgovori: “Zaista vam kažem, u Bogu nema ni muškarca, ni žene, već su oboje jedno, Bog je oboje u jednom. On je Ona i Ona je On. Elohim - Bog naš, savršen je, beskonačan i jednan”.

3. U muškarcu je, dakle, otelotvoren otac i prikriveno majka, i isto je tako u ženi otelotvorena majka i prikriveno otac. Stoga treba imena otac i majka jednako poštovati, jer su oni velike Božje snage i jedno nije bez drugoga u Bogu jednome (poglavlje 64, 1-3).

…Ko u svetu ženu smatra manje vrednu a muškarca stavlja iznad žene, taj se ogrešuje o zakon života o princip - Otac - Majka, koji je opšti zakon.”

Onaj ko se okrene protiv žene što govori u zajednici, i koji se pri ovom nejednakom vrednovanju poziva na Evu, koja je navodno zavela Adama, trebao bi da ima pred očima, da je Eva Adamu samo pružila jabuku, međutim, nije ga primorala da je jede, jer su oboje znali o zabrani, da se ne jede voće sa jednog drveta. Dakle, ako je Adam radosno zagrizao jabuku, onda mora da je imao u sebi slične sklonosti kao i Eva, navo­dna zavodnica, jer on nije bio u neznanju. Ako pažljivije po­smatramo, navodno zavedenog Adama i navodnu zavo­dnicu Evu, pitanje je ko sme govoriti u zajednici, a ko ne, do­bija se odgovor skoro sam od sebe. Oboje, muškarac i žena, treba tada da ćute jer u svakodnevnom životu ne ispunjavaju ono što je Hrist naložio onima koji žele da ga slede.

Od intelektualca, Rimljanina Savla, postao je učenik Pavle, takođe, nazvan apostolom. Ko dakle, govori iz njegovih po­slanica, Savle, ili Pavle, ili Bog kroz Pavla, to može da sazna samo onaj, koji se nije pripremio da bude ni sveštenik, ni žena sveštenik, ni propovednik, ni žena propovednik, nego samo Božji nedostojni službenik, odnosno službenica, onaj koji je našao put do glasa srca. U njemu onda govori glas srca, Bog, Večni, Svemudri, večni Duh, koji je nepromenljiv u svim vremenima.

Glas srca, Bog, nije mi još nikada govorio, da njegova ženska deca, Njegove kćeri, treba da ćute u zajednici, da bi dale prednost Njegovoj muškoj deci, Njegovim sinovima. Oboje su grešnici; Eva je pružila jabuku, a velika želja Adama, koji je znao za zabranu, zagrizao je jabuku. Oboje su, jednako isti grešnici.

Unutrašnji glas govori: Ja sam Otac - Majka - Bog sve moje dece. O razlikama Bog ne govori.

Ljubav Božja ne pravi razliku između zavodnika i zavedenog, između grešnika i pravednog, Bog voli sve jednako. Pravedni se okrenuo Bogu i odlučio za sređivanje hrama, dakle čišenje i prosvetljenje svoje duše. Na taj način, on je došao bliže Bogu i može da čuje glas srca. Grešnik se udaljio od Boga, opte­rećuje i dalje svoju dušu i sluša reč čoveka, koja je najčešće previše ljudska. Mi imamo slobodnu volju, da slušamo Pavla koji pravi razliku između muškarca i žene, ili Isusa, i reč Božju koja ljubi jednako sve ljude, svejedno da li je muškarac ili žena, svejedno da li je grešnik ili pravednik. Jednu činjenicu bi ipak trebali da shvatimo evangelistička institucija i starokatolici u svojim biblijama imaju Pavlova uputstva koja sada više ne prate. Obe crkve su time učinile deo svojih biblija bezvrednim i jednom bi ga morali ukloniti iz svojih biblija, da bi umesto tog dela stavile svoja tumačenja. Možda će onda postojati slično kao i kod Pavla, biskupove poslanice, koja sada postavljaju žene za biskupe, ili posvećuju žene za propovednike.


Hristov prijatelj pita:

Ti si rekla da su evangelistička crkva i starokatolici učinili jedan deo Biblije bezvrednim. Ja smatram, da nisu obezvređena samo spomenuta Pavlova uputstva, već i prema učenju slu­žbenih crkava, jedan deo učenja Hristovog u Besedi na Gori. Jer, Hrist je rekao na njegovom kraju o ispravnom radu: “Ko čuje ovo moje učenje i primejuje ga, sličan je mudrom čo­veku koji gradi svoju kuću na steni. Kada su naišli pljuskovi, nadošle bujice, dunuli vetrovi, i kada su udarili na kuću, ona se nije srušila, jer je bila sagrađena na steni. A, ko sluša ovaj moj govor i ništa ne čini, on liči na ludog čoveka koji je svoju kuću sagradio na pesku. I kada pade pljusak, vode nadođoše i vetrovi zaduvaše, i udariše na kuću, ona se srušila, i njen pad beše veliki.” U delovima evangelističke crkve se uči da je do­voljna samo vera, a na katoličkoj strani se uvek ponovo čuje da je Beseda na Gori utopija, koja se u svakidašnjem životu ne može ostvariti. U ovome vidim temeljno izostavljanje Hristovog učenja.

Odgovor proroka:

Upravo katolička crkva insistira da se reč Biblija mora doslo­vno uzeti. Međutim, ona je upravo ta, koja Hristove reči obja­šnjava prema svom nahođenju, ili ne poštuje pojedine delove, kao na primer iskaz Hrista na kraju Govora na Gori o ispra­vnom činjenju. A u evangelističkoj crkvi, veoma vešto unose u učenja, da je dovoljna samo vera. Zar to nije prefinjen po­tez, koji samo veže vernike uz instituciju, da bi se onda sve­štenici i propovednici mogali opravdano uzdići do položaja, da opraštaju grehove ljudima oko sebe, koji mogu računati sa oproštenjem svojih grehova, pa makar stalno ponavljali isti greh?

Kako bi bilo da jedan poslovni čovek stavi ruke u džepove i kaže: “Ja verujem, da moj posao cveta. Ja verujem da se rad obavlja sam od sebe.” On bi ubrzo morao saznati da mu posao ne cveta, niti da se njegov rad obavlja sam od sebe, nego da se dan za danom, sve više gomila. Slično je i sa iska­zom, koji se povezuje sa Luterom, da je samo vera dovoljna. Ko samo veruje, taj greši “hrabro” dalje, onako kako je Luter uputio, - “Greši hrabro, ali veruj još hrabrije” - i stvara na taj način brdo grehova. Ko treba ove grehove da otplati? Možda Hrist koji je, kako se čuje iz institucija - sve za nas učinio? Šta bi bilo kad bi Hrist preuzeo od nas brdo naših grehova? Mi bismo, istovremeno pored brda grehova koje se smanjuje, gradili isto takvo brdo. Na ovaj način, nikada ne bismo mogli da postignemo blaženstvo, nego bismo ostali grešnici. Među­tim, Hrist nam je zapovedio: “Vi treba, da budete savršeni, kao što je i vaš Otac nebeski.” Kako niko za sebe neće tvrditi da je savršen, mi treba, dakle, da budemo ispravni, da bismo postli savršeni. To znači da treba koristiti dane, da bismo prepoznali naše grehe i da bismo ih uz pomoć Sina Božjeg, našeg Spasitelja, okajali, očistili i više ne činili. Ko prepozna svoje grehove, pokaje se i više ih ne čini, taj je u aktivnoj veri i na taj način u milosti Božjoj. On izvršava učenje Hsristovo i tako gradi na steni Hristu, dok ne bude na njoj čvrsto ute­meljen i kao biće u Bogu - savršen, kako je Isus zapovedio svim ljudima.

U Bibliji institucija, u Besedi na Gori piše: “Nemojte misliti da sam došao da ukinem zakon i proroke; Ja nisam došao da ukinem, nego da ispunim. Jer uistinu ja vam kažem: Sve dok ne nestanu nebo i zemlja, neće nestati ni jedno slovo, niti jedan znak Zakona, dok se sve ne dogodi. Stoga ko sada prekrši jednu od ovih najmanjih zapovesti i tako uči druge, biće najmanji u Kraljevstvu nebeskom; ali onaj koji ih ispu­njava i uči biće velik u Kraljevstvu nebeskom.” Prema tome, institucije crkve i njihovi reformisti, kao i svi oni koji se pozivaju na bukvalnu primenu Biblije, a koji iz nje oduzmu i najmanje slovo, ne ističu njenu pravu vrednost.


 

© 2014 Univerzalni život • E-mail: info@univerzalni-zivot.orgImpresum