Vi ste ovde: Početna > Proroštvo > Vatreni znak promene vremena

Vatreni znak promene vremena


Mnogi ljudi veruju u Boga - da, veruju čak u Boga ljubavi. Pa ipak, pretpostavljaju da je taj Bog prilično daleko i da je neposredna komunikacija sa Njim nemoguća.
Predstava da Bog boravi u svakome od nas umnogome je izgubljena; baš kao i verovanje da Bog može govoriti ljudima kroz usta proroka, iako je to ustvari veoma blisko: može li se, s jedne strane, verovati u Boga ljubavi, a s druge strane smatrati da On ćuti?

Uvek iznova On je slao mističare, vidovnjake i proroke na ovu Zemlju, koji su pročišćavali sebe i postajali propustljivi za duhovno-božanski svet; koji su u svom unutarnjem čuli reč Božju i, saglasno sa svojim postavljanjem u službu, mogli je izgovoriti. Tako je bilo sa velikim prorocima takozvanog '' Starog zaveta '', koje je Bog pozvao za svoje govorne instrumente, najčešće pod izuzetno potresnim uslovima: Isaija je imao viziju neodoljive veličanstvenosti Božje: Sveti, sveti, sveti je Gospod bezbrojnih Anđela. Cela kugla zemaljska ispunjena je Njegovom krasotom''. Prorok Amos je odveden od svog stada i doživeo je poziv Božji kao zastrašujući zahvat. '' Lav riče, ko se ne plaši? Bog, Gospod, govori, ko tu neće postati Prorok''. Jeremija je doživeo poziv u svojoj mladosti i brani se izgovorom da je suviše mlad i ne može govoriti. Ali u svetlu božanskog naloga nestaje izgovor.

Onda je došao Isus iz Nazareta, najveći prorok svih vremena. U njemu je prvougledani Sin Božji i Suvladar Nebesa uzeo ljudski oblik. On nije došao da bi umro, već da vodi čovečanstvo u nadolazeće Carstvo Božje o kome su proroci govorili već pre 1500 godina. Pre svih, Isaija kao najavljivač dolazećeg Mesije i Njegovog Carstva mira.

Proroci su proganjani kao krivoverci

Nešto neverovatno pomaljalo se na horizontu: Pad, odvraćanje od Boga, koje se desilo u duhovnom svetu pre no sto se razvio život na Zemlji, trebalo je da bude poništen, da se ispuni odavno najavljeni preokret. Isus je neprestano najavljivao ovo novo carstvo. On nije mislio na spoljašnju vladavinu, već na unutarnju transformaciju preko ispunjavanja zapovesti ljubavi prema Bogu i prema bližnjem.
Ovo je bilo suviše opasno za kastu sveštenika tog vremena. Oni dadoše da se Mesija Carstva mira razapne zbog bogohuljenja. I kada se potom širom sveta započeo razvijati pokret pod nazivom hrišćanstvo, nasilna crkva je prisvojila učenje Nazarećanina i iskrivila ga do neprepoznavanja: iz ljubavi prema bližnjima nastade mržnja prema jereticima, od Boga ljubavi nastade Bog prokletstva, iz carstva unutarnjeg - o čemu je Isus govorio – postala je svetska institucija moći. I tako vec 2000 godina. I svet je dosegao ivicu ambisa na kojoj stojimo danas.

 

Ali Isus iz Nazareta je vec najavio: ''Mnogo toga vam još imam reci, ali vi ne mozete to sada nositi. Kada medjutim Duh istine dodje, on ce vas uvesti u celu istinu''. Mnogi hrišćani znaju ovu izreku iz Jovanovog Jevandjelja, ali ne prepoznaju njen značaj i tako zatvaraju sebi pogled na veliki dogadjaj naših dana: da je Bog ponovo poslao visoko duhovno biće ljudima, inkarnirano u ženi sa zemaljskim imenom Gabriele, kojoj je direktna komunikacija sa duhovno- božanskim svetom postala moguća. Kako je došlo do ovoga?

Uzeta »u službu« od Boga

Prorok ne pada s neba i ne donosi jednoga dana odluku da nastupi kao govorni instrument Božji. On ne studira filozofsku, ezoteričnu ili teološku literaturu, sa ciljem da sakupi znanje koje potom pokušava da prenese dalje. Niti dozvoljava da potpadne pod uticaj ljudskih pomagača, sa ciljem da sa tuđim znanjem razvije '' religiozni koncept ''. Sve ovo učinilo bi ga od samog početka nepodesnim da postane Božji instrument – usmerenje na ljudsko znanje, kao i samovoljna odluka '' da postane prorok ''. Neposredna komunikacija ljudske duše sa božansko duhovnom iskrom koja stanuje u njoj , koja postaje unutarnja reč, ne može biti prinuđena. To zahteva poniznu spremnost pročišćenog čoveka. I ako unutarnja reč treba postati proročka, mora uz to postojati božanski poziv. Prodor božanskog u ljudsku dušu i u život pozvanog odigrava se nadmoćno i ne ostavlja izbor od Boga izabranom. On je '' uzet u službu '' od Svemoćnog i pripremljen je za svoj zadatak kroz mnoge patnje. Ljudske želje i vezanosti bivaju presečene, da bi čovek mogao postati čisti instrument kroz koga Bog moze govoriti.

Stvoritelj ne ćuti.

Sve ovo je iskusila i Gabriele. Pre gotovo 30 godina, kada je prvi put pojmila svetlosni jezik Duha u svom unutarnjem, dogodilo joj se isto što i velikim prorocima pre nje. Ona izjavljuje: '' Prestrasila sam se i želela da prekinem unutrašnje strujanje''. Potom dodjose reci pune ljubavi:'' Ne boj se! Ja te pratim celog tvog zemaljskog života. Bila si stalno pod Mojom zaštitom, jer ti si dosla da primiš Moju Reč i da je preneseš dalje u svet''. U toku četvrt veka ona je postala najveća proročica posle Isusa iz Nazareta. Močno delo otkrivenja, i širom sveta raširen pokret prahrišćana, nastao je preko Nje. Nebrojeno puta je Božji Duh govorio kroz njen glas na javnim susretima na kojima je ona prevodila unutrašnju struju Svetla u ljudske reči. Bezbroj puta Bog joj je govorio u tišini njenog srca dajuci joj misiju da prenese čovečanstvu ono što je primila u svom unutarnjem. I to se desilo ponovo 27. februara 2001. godine u potresnom upozorenju Boga Stvoritelja čovečanstvu.

Da li smo stvarno svesni šta to znači i sta se dogadja već gotovo 30 godina. Bog, Duh Stvoritelj , i Hrist, koji je kao Isus iz Nazareta hodao Zemljom i postao naš Spasitelj, govore ljudima. Neki možda moraju paziti da se ne naviknu jednostavno na ovaj dogadjaj, koji prevazilazi ljudske mogućnosti poimanja i da više uopšte nisu svesni njegove veličine. Drugi možda moraju paziti da ne odmahnu suviše brzo i lakomisleno kažu : ko zna da li to zaista Bog govori – idem ja svojim putem. Tako su reagovali i savremenici Isusa iz Nazareta. Takve su bile reakcije prema velikim prorocima pre Njega; takve su bile reakcije ljudi prema mističarima i prorocima posle Njega. Njihov izgovor u odnosu na pozivače Božje u pustinji Zemlji bio je uvek isti: to ne može biti ovaj, to ne može biti tako, to ne može biti sada.... može li, odnosno, sme li uopšte da bude? Pritom se radi o jednoj egzistencijalnoj odluci: Onaj koji čuje Boga koji govori i ostvaruje Njegove poruke u svom svakodnevnom životu, može dobiti sve sto je potrebno njegovoj duši da se vrati u večnu domovinu. Onaj koji čuje Boga koji govori i nastavlja po starom, rizikuje da izgubi sve...

Osvestimo dakle sebi sta je Bog nekad i sada najavio kroz proročka usta da bi doneli odluku, želimo li da nastavimo svojim putem i da se pravimo kao da nismo ništa čuli, ili cemo dozvoliti da budemo dodirnuti porukom proroka i promeniti svoj život.

Staro nestaje, novo nastaje

Već kod Isaije radilo se o poruci koja sadrži tri stvari: upozorenje, najavljivanje velikih nesreća i obećanje velikog spasenja. Upozorenje: prestanite sa žrtvama paljenicama i žrtvenim klanjima; prestanite nazivati zlo dobrim a dobro zlim; prestanite predstavljati tamu kao svetlo i svetlo kao tamu. Najavljivanje nesreća: zloba i bezbožnost ljudi vodiće ka velikoj nesreci- ka ratovima i prirodnim katastrofama. Preko proroka Isaije Bog je najavio čovečanstvu , već pre 2700 godina , ekoloske katastrofe današnjice: '' Zemlja ce biti prazna, i opljačkana...., tlo se isušuje i vene, duh zemlje teško pati i vene..., zemlja je oskrnavljena od svojih stanovnika jer oni krše zakon i menjaju zapovesti i krše večiti savez.'' Proročka zabrana i kazna, tj. zakon uzroka i posledice, pogadja i '' Vavilon, najlepši medju svim carstvima.'' Biće razrušen kao sto su to bili Sodoma i Gomora, rečeno je.Već ovde pronalazimo ono sto se ponovo pojavljuje u Jovanovom Otkrovenju 800 godina kasnije: vavilonska bludnica, biblijski simbol za spoljašnje religiozne kultove, je osudjena na propast: to su one institucije koje su se sa pompom i sjajem, sa magijskim ritualima i krutim dogmama postavile izmedju Boga i naroda i borile se za moć na ovoj Zemlji. Jovan iz Patmosa je jos jasniji u svojoj Apokalipsi od Isaije: ''Izadjite iz nje, moj narode, da ne bi imali udela u njenim gresima i da ne osetite njene nesreće.'' Ali vratimo se Isaiji i trećem delu njegove poruke, obećanju: ono obuhvata pre svega rodjenje decaka koji ce postati Spasitelj čovecanstva, i onda povratak Hristovog Duha u Carstvo mira koje nastaje, u kome su mačevi pretvoreni u plugove, vukovi žive pored jagnjadi a panteri leže pored jarića, u kome će dečaćic nadgledati teliće i lavove, gde ce krave i medvedi zajedno da pasu i gde ce se dojenče igrati pred jamom kobrinom....

Bez kultova i žrtve klanja

Još jedan veliki prorok pre Isusa iz Nazareta bio je Jeremija. I on je takodje koristio reč '' Vavilon '' upozoravajući na spoljnje okrenute religiozne kultove. I on se okrenuo protiv žrtava paljenica i ritualnog klanja. Jeremija je prekorevao kastu sveštenika svoga vremena. On je pozivao narod da se preobrati i da ne sluša laži, kada mu neko kaže: '' Ovde je hram Gospoda ''. On je pozvao svoje savremenike:'' Popravite svoj život i svoja dela''. '' Ne vršite nasilje nad strancima ''. Ovo je bilo previše za švestenike. Oni su zahtevali njegovu smrt. Pre nego sto je umro, verovatno kamenovanjem, Jeremija je najavio veliku bedu, rat i prirodne katastrofe. Ali i preko Jeremije Bog je proglasio večni savez u kome se On neće okrenuti od Svog naroda. Jednom će se opet kupovati polja u ovoj zemlji za koju je bilo rečeno da je pustinja, i konačno: '' Položiću Svoj zakon u njih i napisaću ga u njihova srca. Ja ću biti njihov Bog i oni će biti Moj narod.''

Duhovni uzroci vandalizma

500 godina kasnije Isus iz Nazareta se pojavio na ovoj Zemlji. Njegova poruka može delimicno jos biti nadjena u zvaničnoj Bibliji: Beseda na Gori, upozorenje na zadovoljavanje spoljašnjim verovanjem - '' Božje carstvo je unutra u vama'', poučavao je; nije vera odlučujuća, nego delo. On je želeo da svoje Carstvo mira donese na Zemlju, da su ga ljudi hteli prihvatiti. I On je opominjao na posledice bezbožnosti On je proricao ratove i prirodne katastrofe, zemljotrese, pa cak i potrese u nasem solarnom sistemu. Da li je imao na umu naginjanje zemljine ose, ili udar meteorita, ili preokret polova? Ovo poslednje se, kao što je vec poznato, već odavno moglo dogoditi. Ali kroz sve nevolje svetli takodje poruka, posebno kod Isusa iz Nazareta, da je Božje carstvo blizu, duhovni povratak Hrista Božjeg koji će vladati Svojim Carstvom mira.

U petom veku, Crkva je proglasila sa neverovatnom arogancijom, da je to Carstvo Mira vec došlo kroz nju. “Vavilon” je opet govorio i tokom narednih vekova demonstrirao čovečanstvu koje Carstvo Božje podrazumeva crkveni Vavilon: totalitarni režim, najveci u istoriji, u kome inkvizicija proklinje i vrši torturu, u verskim ratovima osvaja i ubija, u misionarskom fanatizmu celokupna plemena i narodi su poklani - milioni ljudi.

A životinje se smatraju bezdušnim bićima, nešto kao bio-masa za svakovrsne potrebe hrišćanskih gospodara. Da je Isus iz Nazareta, učitelj miroljubivosti, takodje podučavao miroljubiv odnos prema životinjama ostalo je skriveno u apokrifnim pismima, koja nisu prenesena u zvaničan kanon Biblije. Medjutim, Pavla su pustili da napiše da svako meso može biti jedeno i niko zbog toga ne treba da oseća grižu savesti. U tome leže duhovni uzroci za vandalizam prema životinjama sa kojim se mi danas suočavamo, u ogromnim tovilištima životinja, labaratorijama gde se vrše eksperimenti na životinjama i nasilnoj masovnoj produkciji životinja preko veštačke oplodnje. Covek je okrenuo ledja božanskom redu, isključio se od kosmičkog potencijala života i stvorio sopstveni krug uzroka i posledica koji se sve brže okrece.

I usred ovog vremena Bog govori ponovo kroz usta proroka- već gotovo 30 godina. Mnogo toga što leži ispred nas danas kao vatreni znak- bolesti životinja i zatrovanost naših životnih namirnica - je već najavljeno pre mnogo godina kroz Hristovo Otkrivenje. Takodje je rečeno da Zemlja leži u groznici slabosti i bolesti koje se šire sa juga na sever. I odnos izmedju čoveka i životinja je takodje često spominjan: ''Posle 2000 godina životinje su još uvek obešene na koljacku gredu, slicno kao i Ja kao Isus iz Nazareta. Nakon 2000 godina tela životinja su iskasapljena, iseckana i pripremljena za nepce takozvanih hrišćana. Zar ne znate da ne možete živeti bez vaseg božanskog nasledja kome i prirodna carstva pripadaju? Zar ne znate da čovek i priroda treba da formiraju jedinstvo? Kao sto na Nebesima duhovna bića formiraju jedinstvo sa beskrajem, sa čistom prirodom, tako čovek treba da postane Jedinstvo i formira jedinstvo.''

Lomače ponovo gore

Ko je sledio ove opomene? U medjuvremenu u Evropi lomače ponovo gore. Ovoga puta spaljuju životinje. Milioni ovaca, svinja i goveda odlaze u dim. Klanje koje savremeni čovek vrši nad životinjama vodi samo sebe u absurd: Do sada, životinje su ubijane da bi bile jedene; nedavno je 250 000 životinja ubijeno u Engleskoj, ne da bi bile pojedene, niti sto su bolesne, vec zato što bi mogle postati bolesne; i u Nemackoj preko 400 000 zdravih goveda je odstranjeno kao smeće da bi se održala cena mesa. Može li čovecanstvo potonuti jos dublje?

To je pozadina proročke poruke od 27. februara 2001. godine. Večni Bog opomenuo je ljude i na početku razjasnio im ponovo ko im to govori: ''Ja sam Bog Abrahama, Bog Isaka i Bog Jakova. Ja sam Bog svih istinskih proroka.'' Osećamo li snagu koja stoji iza ovih reči? I iz te Božje moći došao je poziv: ''Prestanite da jedete vase subližnje, koji su vasa životinjska braca i sestre! Prestanite ih mučiti eksperimentima i oduzimati im slobodu držeći ih u štalama koje su nedostojne životinja.

Ne zastaje li nam dah zbog ovoga? Bog, Stvoritelj, poziva nas da prestanemo sa ovim varvarstvom, da ostavimo masovno ubijanje životinja.... i On nas dalje poziva: ''Prestanite seći i spaljivati šume i oduzimati životni prostor životinjama u šumi i polju. Vratite im njihov životni prostor, šume , polja i livade."

Potom sledi opomena: ''Ako ljudi Moje reči ponovo prepuste vetru , onda ce započeti oluja, sudbina koja je rasprostranjena širom sveta, i odneće stotine hiljada ljudi. To će se dešavati sa jedne strane preko svetskih katastrofa, sa druge preko bolesti koje će se kao epidemije sručiti na njih, a koje su oni okrečući se od svake duhovne etike i morala zadali životinjama, koje oni sada na hiljade spaljuju. Ko se ne preokrene desiće mu se slično.''

Zaključno, istinski udar kovačkog čekica iz božanske ozbiljnosti:  
"Moja reč je izgovorena. Širom sveta je apokalipsa u toku.'' Bog potvrdjuje ono što su mnogi ljudi slutili na osnovu ranijih otkrovenja: da je čovečanstvo prevršilo sve mere i da ova civilizacija više ne može biti spasena.

Posle ove objave Božje ništa neće biti kao pre. Ništa se više rečima ne može učiniti bezazlenim: pa neće valjda biti tako loše...... očigledno će biti vrlo loše. Posle ove Božje objave izgleda u svakom slučaju da se radi jedino o obimu predstojećih katastrofa. Obim ne zavisi samo od toga kako se ponašaju odgovorni u državi i društvu; tok apokalipse, i u kojoj meri će ona pojedinca pogoditi, odredjuje svako sam svojim sopstvenim načinom života. Ne jesti više meso je samo jedan spoljašnji korak.

Evolucija preko miroljubivosti

Ali radi se o nečemu višem: o jednom novom unutarnjem stavu prema prirodi i životinjama, o vegetarijanstvu koje nije rezultat samo straha od kravljeg ludila (BSE), već iz poštovanja i ljubavi za našu životinjsku braću i sestre.

Kako se odnosim prema psima i mačkama koje svakodnevno susrećem? Šta je to što me povezuje sa biljkama i životinjama u bašti i u prirodi? Miroljubivost prema životinjama je moguća samo onda kada postanemo miroljubivi izmedju sebe. Samo tada je moguće napraviti evolucioni skok koji nastaje u ovoj promeni vremena u kome nas poziva Bog Avrama, Isaka i Jakova: da nadjemo mir i jedinstvo medjusobno i sa prirodom. Jer sada je vreme u kome nastaje Carstvo mira, koje je najavljeno još od Isaije. Prvi počeci su već načinjeni od jedne grupe ljudi koji su se sakupili da bi kupili polja i šume gde ljudi i životinje mogu miroljubivo živeti zajedno, gde se zemlja na miroljubiv nacin obraduje, pri čemu se ne kolju životinje i gde se darovi prirode čisti i neizvitopereni daju dalje kao zdrave prehrambene namirnice. Ali osim toga, radi se o tome da svak na svom radnom mestu, u krugu svojih prijatelja i u svojoj porodici ozbiljno shvata ono na šta je Bog svih proroka ponovo pozvao- mir medju ljudima i mir sa prirodom.


(Ovaj tekst je objavljen u časopisu »Kraljevstvo mira«, u maju 2001.)

 

© 2014 Univerzalni život • E-mail: info@univerzalni-zivot.orgImpresum