Vi ste ovde: Početna > Proroštvo > Zašto govori Bog, Večni?

Zašto govori Bog, Večni?


Gabriele, proročica i izaslanica Božja, odgovorila je na ovo pitanje:

Iz istorijske prošlosti znamo da je Bog, Večni, nama ljudima uvek slao proroke, preko kojih je On ne samo opominjao, već i intenzivno ukazivao na put kojim treba ići, onda kada narod previše podivlja, što se izražava u najnižim ekscesima i ekstazama ljudskog ega i kroz grubo kršenje osnovnih principa božanskog Reda, i tako uvodio u presudne preokrete u istoriji čovečanstva.

Kada pogledamo naš današnji svet i analiziramo dnevna zbivanja i događaje, onda je očigledno zašto je Bog poslao proroka u ovo vreme, preko koga se On objavljuje. Budni čovek prepoznaje da smo usred moćnog preokreta života na Zemlji, promene, kakve nikad nije bilo u celokupnoj istoriji čovečanstva. U našem vremenu, doživljavamo početke i dogadjanje onoga što je slikovito izloženo u Jovanovom Otkrovenju.

Preovladavaju katastrofe, kako u svetu tako i one koje polaze od Zemlje. Ljudi su u velikoj meri razorili Zemlju kao i njen zaštitni omotač, atmosferu. Stratosfera se otvara sve više i više. Uticaji koji dolaze iz kosmosa pogađaju nas ljude na različite načine.

Okeani su postali đubrišta ljudske nekulture, u kojima se nalaze otpadne vode bezbrojnih fabrika kao i uskladišteni radioaktivni otpad koji zrači. Tlo zemlje je iscrpljeno. Prašume, koje su pluća Zemlje, seku se u ogromnoj količini. Ogromne vodene mase su preusmerene i sagradjene odgovarajuće brane. Vrši se manipulacija na biljkama i životinjama. Životinje se neizrecivo muče, takođe i u labaratorijama za eksperimentalne svrhe. Zbog mešanja čoveka u unutarnji red prirode izumire hiljade i hiljade životinjskih vrsta, jer im Zemlja više ne može pružiti odgovarajuće životne uslove.

Ljudi postaju sve okrutniji. Trguje se ljudskim organima. Naučnici raznih struka mešaju se svesno u oblasti i strukture života, neopravdano se mešaju u Božji red, pred kojima je do sada još postojala izvesna prirodna uzdržanaost. Sve češće se pojavljuju nepoznate bolesti. Udarci sudbine su učestali i postaju koncentrisaniji. Glad, bolesti, zverske ratne akcije i kriminal preti sve više ljudima širom Zemlje. Jaz izmedju bogatih i siromašnih sve više raste. Sve je više skandala, sve više slučajeva korupcije. Nejednakost, nepravda, manipulacija, laž i prevara u malom kao i u velikom, kao i nezaposlenost vode ka velikim tenzijama. Nepodnošljivi uslovi u svetu postaju sve brutalniji i upozoravajući. Događanja su postala česta i brza - što je jos vredelo juče, danas je bezvredno i nevažno. Ovo takođe važi i za reči moćnika ove Zemlje. Već iz ovih nekoliko navedenih događanja može se videti da se nalazimo u prvoj fazi preokreta ogromnih razmera i sa katastrofalnim posledicama.

Za stanje podivljalosti naroda je karakteristično da nestaju sve etičke i moralne vrednosti. Neobuzdanost se širi. Očigledno je da institucionalno “hrišćanstvo” ne pruža više nikakav oslonac ljudima. Uprkos njihovoj veličini i sjaju zlata, crkve postaju sve praznije - prazne kao i mnoge “pobožne” reči koje su u njima izgovorene i koje se izgovaraju. Mnogi koji su u crkvama tražili Boga, svog Oca, i put koji vodi ka Njemu, morali su zaključiti da Ga tamo ne mogu pronaći. Bog crkvenog učenja ne pomaže im ni da shvate niti da se suoče sa svojom ličnom sudbinom. Ljudi su izgubili veru u Boga, zato što sliku vere Boga ljubavi ne mogu da dovedu u sklad sa time da njihove sudbine, bolesti, nevolje i sve nečistoće koje Zemlja nosi, nisu od tog Boga ni ublažene ni uklonjene. Bogu koji šalje svoju decu u večno prokletstvo je teško ukazati poverenje. Crkveni moćnici svojim ličnim prikazivanjem sjaja predstavljaju sebe same, umesto da uče i otelovljuju čisto i nefalsifikovano učenje Isusa Hrista, u svesti da oni sami nisu ništa već samo sluge Onoga koji je sve , i da odaju počast Onome koga je Bog poslao nama: Njegovom Sinu.

Takozvani crkveni službenici kače se za državu da bi preko nje uzimali crkveni porez i slično, dakle odgovarajuće privilegije koje službena crkva –što će reći državna crkva – zahteva. Crkveni narod i narod plaćaju crkvene poglavare ne pitajući za šta.

Ako razmišljamo o Isusovom životu, Njegovom poučavanju, radosnoj vesti, najavljivanju velike Božje ljubavi i ako ovo uporedimo sa današnjim hrišćanstvom, uviđamo da tu gotovo ništa nije ostalo od prostog i jednostavnog Isusovog učenja. Sve je usmereno prema crkvenoj moći i profitu. Malo crkvenih hrišćana zna da su oni sami Božji hram i da Božji Duh boravi u njima. Malo njih zna, da se jednostavno mogu okrenuti Bogu u svom srcu da bi neposredno razgovarali sa Njim kroz molitvu koju se trude ispuniti u svakodnevnici, da Bogu dolaze bliže ispunjavajući Božje zapovesti i Isusovu Besedu na Gori.

Ovo ne zahteva ni crkvene velikane, ni zlatom ukrašena crkvena zdanja, ni rituale ni dogme, već jednostavno znanje da Bog , koji boravi u srcu svakog čoveka, sve voli i želi svakome pomoći ako mi to hoćemo. Ne treba nam više do spoznaje da je svako sam odgovoran za ono što radi, saglasno sa Isusovim rečima u Besedi na Gori: moraćeš položiti račun za svaku nekorisnu reč kad dođe sudnji dan. Ovo takođe važi i za zle misli, nećista osećanja i nedobra dela, za postupke najnižih ljudskih pobuda.

Iz ovoga proizlazi da će čovek žeti ono što je posejao. Ne šalje nam Bog ono što mi danas nosimo i od čega patimo; nije Bog zagadio Zemlju i mora; nije se Bog okomio na atmosferu da bi je otvorio, nije nam Bog poslao glad, bolesti i patnju. Nije nam Bog poslao Svog Sina da bi mi naučili kako se deci iz nerazvijenih zemalja uzimaju organi iz tela, kako da mučimo, ubijamo i jedemo životinje, kako da sečemo prašume ili da menjamo vodene tokove gradeći velike brane. Bog nam nije poslao Svog Sina da nas nauči kako da se obogatimo u '' laktaškoj ekonomiji '' tako da nastane pad u siromaštvo. Niti je Isus poučavao bestijalnim ratovima i nije nam savetovao da slušamo crkvene moćnike. On nam je rekao: Sledite Mene, Isusa Hrista. Kako? Tome nas je podučavao u jednostavnim životnim pravilima koja su istovremeno najviša učenja.

Masa naroda je držana tromom i zaglupljenom i dozvolila je da teolozi, crkveni moćnici, postanu upravljači jedne vere koja nosi samo ogrtač “hrišćanska”.

Treba li Hrist Božji da ćuti kada se Njegovo učenje preokrene i koristi za postizanje vlasti i za sakupljanje zemaljskog blaga, a crkveni vernici se vode u pogrešnom pravcu? U institucionalnim crkvama nije ostalo ništa o unutarnjoj religiji, religiji srca, dubokom verovanju pri pravilnom ispunjavanju učenja.

Činjenica da je za ovo vreme Bog poslao ljudima proroka preko koga se On objavljuje da bi spasio Svoju decu, koju voli, iz njihovih samozadanih mučenja, koja će po zakonu setve i žetve tamo nekad svakome doći, može razumeti samo onaj koma je postalo svesno da je Bog ljubav, da On, Bog, naš večni Otac, brine za nas , Svoju decu. Dokaz Njegove velike ljubavi je Njegov božanski Sin, Suvladar Nebesa, koji je došao k nama ljudima, koji nam je kao Isus iz Nazareta približio Oca ljubavi, Koji se može naći jedino u svakom čoveku - u molitvi u tihoj odaji i kroz ispunjavanje Njegovih Zapovesti i Besede na Gori.

Ove jednostavne reči Isusove, ova uputstva i učenja bliska životu kako da iskusimo Boga, naseg večnog Oca u svom srcu su namerno zataškana od strane crkvenih vođa. Ljudi su orijentisani na crkvene službenike, na popove, sveštenike, biskupe, kardinale ili na onog koji dopušta da ga nazivaju'' Sveti otac ''. Isus nije želeo ništa od ovoga. Ni mi ne trebamo ništa od toga. Isus nas je učio Očenaš i da praštamo našim bližnjima i da naše bližnje treba da molimo za oproštaj naših grehova koje nam naš Večni Otac samo tada može oprostiti ako mi to iz srca činimo. Ni za ovo nije potreban crkveni službenik, a ni ispovest pri kojoj se grešnici drznu da oslobode greha druge grešnike, navodno u ime Božje

Ljubi Boga svim svojim srcem, svom svojom dušom, svom svojom snagom, a svog bližnjeg kao samog sebe. Ovo je jednostavno i nekomplikovano učenje, “naravno” previše jednostavno za crkvene službenike. Tu i tamo oni ga predaju zakukuljeno, ali pravo značenje ovog veličanstvenog i jedinstvenog učenja ne pojašnjavaju i pre svega ne žive ga za primer drugima. Kada bi predstavnici službenih crkava otelovljavali ovo jedinstveno učenje, voleti Boga svim svojim srcem, onda ne bi više imali pravo da se nazivaju crkveni velikodostojnici.

Upravo u ovo vreme, u kome se pokazuje veliki slom, Bog je opet poslao proroka sa zadatkom da čovečanstvu kaze: JA SAM prisutan, JA SAM tu, i u najteže vreme. Ali Bog ne prisiljava nikoga da Ga sluša. Bog daje preko proroka, i onaj koji prihvati i primi Njegove reči, dakle, onaj koji ih ostvaruje u svom svakodnevnom životu, taj će iskusiti Boga u srcu.

Nakon gotovo 30 godina proročke aktivnosti još uvek se ne osećam doraslom za ovaj moćni zadatak. Nikad nisam želela da postanem prorok. Ali u duši proroka leži proročki zadatak od Boga, koji prorok mora ispuniti.

Kada sam pronašla Boga u svom srcu, jedino što sam .....želela je da budem Njegovo dete, Njegova kćer i da vršim Njegovu volju. Proročka služba mi je uvek bila teška i tako je i danas, ali je vršim jer Bog tako hoće. Na kraju krajeva ja sam prorok protiv svoje volje.

 

© 2014 Univerzalni život • E-mail: info@univerzalni-zivot.orgImpresum